Школска 1964/65
Школске 1964/65. матурирала је прва генерација редовних ученика, њих четрдесет осам. Након напуштања школских клупа, матуранте Медицинске школе чекало је запошљавање у болницама, домовима здравља и здравственим станицама, те је њиховим запошљавањем требало у доброј мјери да се ријеши проблем недостатка стручног болничког особља.
Школска 1965/66. година
У школској 1965/ 66. години уписана су три прва одјељења. Марта 1966. године, поводом двадесетпетогодишњице револиције, организован је излет на Преслицу са спортским такмичењем. И у јуну 1966. године питање уписа ученика у средње школе било је актуелно јер су се многи ученици плашили да ће остати неуписани. Разлози су били, као и претходних година, недостатак простора, потребног кадра и недостатак средстава за проширење рада средњих школа.
Медицинска школа у Добоју се развила из двогодишње вечерње школе коју је, по потреби, организовао, при Општој болници у Добоју, интерниста др Владислав Вуковић, који је уједно и први директор ове школе. Те, школске 1960/ 61. године уписано је са болничком школом двадесет девет(29) полазника. Матурирали су јуна 1962.године.
Школске 1966/ 67. године уписана су три одјељења, односно деведесет ученика. Услов је био добар успјех у седмом и осмом разреду. Интересантно је да од почетка рада Медицинске школе па до марта 1967. није била основана ниједна секција која би стално радила. Због тога је пажње вриједан податак да је на иницијативу одјељења III-a и уз помоћ разреднице Љубице Станимировић у Медицинској школи основан плесни течај за почетнике. Плоче, грамофон и просторије добијени су од школе, а субота је била резервисана за часове плеса. Актив Савеза омладине Медицинске школе у Добоју у школској 1966/ 67. години није постигао жељене резултате, а за разлог се наводи незаинтересованост наставничког колектива и недостатак просторија.
Школска 1967/68. година
У циљу што бољег рјешења егзистенције Медицинске школе у Добоју постигнути су начелни споразуми да та институција 1. септембра 1969. године добије на коришћење зграду Основне школе „ Народни хероји“ . За адаптацију те зграде било је потребна сума од чертири хиљаде нових динара. Савјет за образовање и културу Скупштине општине у Добоју је био мишљења да би требало да Медицинска школа прода своју стару зграду у Улици Владимира Веселића, а нешто средстава затражи и од Основне заједнице образовања у сврху адаптације зграде у улици Рефика Бешлагића 81 из које ће се, у нове просторије, иселити Основна школа „ Народни хероји“. Будући да се ова зграда налази у близини болнице, било је очекивано да ће се и настава одвијати комплетније и успјешније. Међутим, нова зграда Основне школе „ Народни хероји“ није усељена, како је планирано, 1. септембра 1969. године. Извођачи радова истакли су да, уколико не буде застоја у рјешавању неких проблема правне природе и уколико свако буде обавио свој дио послова, школа може бити отворена 15. октобра.
Школска 1969/70.
Ипак, тако нешто се није десило ни у октобру и нова школа је отворена 22. априла 1970. године на Дан ослобођења града. У јулу 1969. године било је извјесно да ће први разред Медицинске школе похађати шездесет пет ученика. О све већем интересовању за Медицинску школу говорио је и број од сто тридесет пет молби које су одбијене. Капацитет и смјештајне могућности нису допуштале школи да прими већи број ученика у први разред. Медицинска школа је у школској 1969/70. години уписала три одјељења.Проблем недовољне опремљености кабинета није ријешен ни у школској 1969/70. години. Савјет школе је на својој сједници од 27. маја 1970. године разматрао питање набавке намјештаја за хемијски кабинет и донио Одлуку да се купи намјештај од Техничке школе који је она користила за исте потребе.
Јануара 1970. године школско звоно, које је за ученике Медицинске школе најављивало почетак часа, огласило се у згради у улици Рефика Бешлагића 81.Проблем недовољне опремљености кабинета није ријешен ни у школској 1969/70. години. Савјет школе је на својој сједници од 27. маја 1970. године разматрао питање набавке намјештаја за хемијски кабинет и донио Одлуку да се купи намјештај од Техничке школе који је она користила за исте потребе.Пресељењем у зграду у којој је некада била Основна школа „ Народни хероји“, проблеми Медицинске школе нису ријешени. О пресељењу у нове просторије Савјет Медицинске школе упознао је Републички завод за образовање и културу и тражио дозволу за издавање пуноважних свједочанстава свршеним ученицима ове школе. За верификацију школе било је потребно да постоји фискултурна сала са свим реквизитима, те кабинети за анатомију, хемију, његу болесника. У згради у коју је Медицинска школа преселила у јануару тога није било, а није било ни средстава за скоро рјешење ових проблема. Поред зграде, Скупштина општине Добој је дала и четири стотине тридесет хиљада динара за њену адаптацију. Такође, помоћ Медицинској школи су пружили и Дом здравља и Инвестициона банка из Добоја.
Школска 1980/81.
Школска 1980/ 81. година доноси промјене у образовању.
У први разред средњег усмјереног образовања уписано је четири стотине педесет девет ученика. Формирано је тридесет девет одјељења и то тринаест првог , девет другог, осам трећег и девет четвртог разреда. У други разред уписано је двије стотине осамдесет осам , у трећи двије стотине осамдесет три и у четврти три стотине тридесет један ученик. Редовна настава у школској 1980/ 81. години почела је 1. септембра 1980. године. На сједници Савјета школе, одржаној 12. септембра 1980. године, дискутовало се о могућности интеграције са Регионалним медицинским центром у Добоју. Истог мјесеца текуће године, на сједници Наставничког вијећа, дата су упутства о новинама у вођењу педагошке документације.
Школска 1991/92.
У локалном листу „Глас комуна“ почетком марта 1992. године освануо је чланак под насловом „Референдум, барикаде и – прољеће“ новинара С. П. који пише „Стигло је прољеће, истина прије календара, власници локала изнијели су столове на улицу и тротоаре и тако вратили вријеме у оно добро, старо доба када се по Југославији могло слободно путовати од Триглава до Ђевђелије и сједити по ресторанима, мирно испијати своје пиће и разговарати. Сад се са сјетом питамо зар је ова дивна Босна тако уклета да њене вође не могу да се договоре и пусте народ да живи и ради… Боже, помози овом јадном напаћеном народу да сачува мир и слободу.“ Због ситуације у земљи, већ у другом полугодишту школске 1991/92. године је почело осипање ученика. У марту, а нарочито у априлу, осипање је било драстично, тако да је настави у одјељењима присуствовало по десет- петнаест ученика. Усљед ратних збивања , отежаних услова рада, поремећених комуникација, ученици нису стизали на вријеме у школу, нити су редовно похађали наставу. Рат у Босни и Херцеговини који је почео 1992. године и ратне околности су онемогућиле почетак редовне наставе у школској 1992/93. години.
Од 3. маја 1992. године Добој и његово окружење су у ратној зони гдје су борбене линије биле удаљене само неколико километара. Почетак наставе у школској 1992/93. био је условљен безбједносном ситуацијом. Припреме за почетак ове школске године и организовање наставе почеле су у августу 1992. окупљањем чланова колектива. Упркос ратним дејствима, у Међуопштинском педагошком заводу у Добоју су одлучили да се школско звоно огласи 7. септембра 1992. године, наравно, у складу са околностима. Свакој друштвено-политичкој заједници на подручју Завода је било остављено да одлучи када ће у њиховој средини отпочети са радом основне и средње школе. Ни предходна школска година није окончана истовремено на читавом овом подручју, па је онда било нормално што је и почетак нове школске године био „шаролик“.
У школској 1992/93. години уписана су укупно четирсто шездесет два ученика, распоређена у петнаест одјељења. У први разред уписана су двјесто двадесет три ученика и формирано је шест одјељења првих разреда, у други сто једанаест и формирана три одјељења, у трећи је уписан осамдесет један ученик и формирана четири одјељења и у четврти је уписано четрдесет седам ученика и формирана су два одјељења. Због ратних дешавања осипање ученика је настављено тако да су у трећим и четвртим разредима одјељења била комбинована. Одјељења III- 1, III- 2, III-3 и III – 4 имала су десет фризера, дванаест лабораторијских техничара и педесет два ученика смјера медицинска сестра- техничар. Одјељења IV- 1 и IV- 2 имала су девет фризера, дванаест лабораторијских техничара и двадесет шест медицинских сестара- техничара. Редовна настава у школској 1992/93. години почела је 1. фебруара 1993. године а организована је према Упутству за рад у ванредним ратним околностима. У току ратних дејстава школски објекат и намјештај нису оштећени. Настава се из безбједносних разлога није могла организовати у кабинетима и учионицама школе, него се изводила у згради Гимназије и по пунктовима. Завршетак школске 1992/93. године био је планиран 3. јула 1993. године са двадесет двије радне седмице и фондом сати који обезбјеђује 60% реализације наставних садржаја. Од 5. до 19. априла 1993. године, због гранатирања града, поново је прекинуто извођење наставе. Са повременим прекидима, од 19. априла до 20. јуна 1993. године, настава се изводила по скраћеном ратном програму. Наставничко вијеће Медицинске школе је, на сједници одржаној 5. маја 1993. године, донијело одлуку да редовну наставу за матуранте заврши 10. јуна, а за остале ученике 19. јуна 1993. године.
Пошто су на пунктовима похађали наставу ученици свих школа, јавили су се административни проблеми. Ученици су доносили потврде са оцјенама из предмета које су похађали, тако да је утврђивање успјеха на крају школске 1992/93. било тешко и компликовано. Стручне предмете су ученици полагали у школи. Разредни испити одржани су од 10. до 14. јуна 1993. године. У том периоду је одржано око четири хиљаде испита. У вријеме полагања испита испред Медицинске школе рањена је ученица Александра Симић. Стана Панић, ученица Медицинске школе, погинула је током гранатирања Добоја 17. августа 1994. године.Свакодневно гранатирање града онемогућили су почетак школске 1995/96. године. Сједница Наставничког вијећа одржана је 4. септембра 1995. године и донесена је одлука да се почетак наставе у школској 1995/96. години одгоди због ратне ситуације док се не стекну услови за извођење наставе. Од 6. до 12. септембра 1995. године НАТО авиони бомбардовали су положаје српске војске у околини Добоја и Озрена. Тешка и неизвјесна ратна ситуација потрајала је до 12. октобра 1995. године када је потписано примирје и договор о прекиду ратних дејстава.