Ученици наше школе, чланови историјске, новинарске, Цивитас и истраживачке секције припремили су 26.децембра Јавни час у холу наше школе. Пратећи тематску презентацију и ликовне радове прочитана су свједочења преживјелих логораша, у којима су представили све оне страхоте кроз које је прошао српски народ боравећи у Добојском логору. Јавни час је одржан под менторством професорице историје, Јелене Росуљаш, професорице социологије, Љиљане Лазић и професора православне вјеронауке ђакона Владе Мојевића.
27. децембра, на дан оснивања овог злогласног логора наши ученици присуствовали су заупокојеној Литургији, која је служена у храму Светих апостола Петра и Павла, гдје су се помолили за покој душа свих пострадалих у Добојском логору. Након Литургије одржан је молитвени помен на Спомен костурници гдје су сахрањене кости ових добојских мученика.
У Добојском логору страдало је неколико генерација многобројних српских породица. Централно Спомен-обиљежје жртава Добојског логора налази се поред порте Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године прошло је 45 971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу. Само у априлу 1916. године умрло је 643 дјеце у овом злогласном логору смрти.
У спомен жртвама логора подигнут је Храм светих апостола Петра и Павла у Добоју и Спомен костурница у којој су похрањене сакупљене кости добојских логораша.
У Другом свејтском рату усташка власт минира ову костурницу, те су ови мученици по други пут страдали.
Послије Другог свјетског рата, југословенске комунистичке власти нису мариле за жртве из Првог свјетског рата, Споменик је био обновљен, али без крста на врху. Многа стратишта 1914-1918 су била заборављена и запуштена.
Тек 1993. године враћен је крст на врх споменика, на мјесто које му припада.
Дан сјећања на жртве логора у Добоју сваке године се обиљежава 27. децембра.
